Music: Comi Vukovic
Кад срушимо мостове，
и када спустимо мачеве，
пожелим да су наше игре，
ратне игре, бар мало незније，
Није важно ко почиње，
увек на крају шутимо，
кад много тога треба рећи，
а нема рећи, речи за истину，
Нек ' сада ратне игре престану，
јер више ничег нема у теби, у мени，
у моме срцу кише падају，
у души веју црни снегови，
Ти увек одвише поносна，
ја тврдоглав као ноћ，
и ко ће кога први звати，
ко коме дати руке за додире，
И опет лоше се осећам，
кружим као зао вук，
јер много тога треба реци，
а нема реци, реци за истину，
Нек ' сада ратне игре престану，
јер више ничег нема у теби, у мени，
у моме срцу кише падају，
у души веју црни снегови，
Нек ' сада ратне игре престану，
јер више ничег нема у теби, у мени，
у моме срцу кише падају，
у души веју црни снегови，
Нек ' сада ратне игре престану，
јер више ничег нема у теби, у мени，
у моме срцу кише падају，
у души веју црни снегови。
Нек ' сада ратне игре престану，
јер више ничег нема у теби, у мени，
у моме срцу кише падају，
у души веју црни снегови。