Dodirni me,
čak i u vatri kad, stojim.
Iz pepela,
tada se najlepši cvet, rodi.
Sudbina, juri me, trčim kroz ruže
A prati me svuda, to lice meduze.
Hodam po kiši, da ne vide suze
Nasmej se kad vidiš oči meduze.
Jer muzej je, muzej,
zbog nje još noćas otvoren
Kamen, ne plače.
Pogledaj me, ko pre, možda mi oči zasuze
Al ne, ne može kamen da plače.
Ne može kamen da plače...
Dodirni me,
čak i u vatri kad, stojim.
Hodam po kiši, da ne vide suze
Nasmej se kad vidiš oči meduze.
Jer muzej je, muzej,
zbog nje još noćas otvoren
Kamen, ne plače.
Pogledaj me, ko pre, možda mi oči zasuze
Al ne, ne može kamen da plače
Ne može kamen da plače ...
Jer muzej je, muzej,
zbog nje još noćas otvoren
Kamen, ne plače.
Pogledaj me, ko pre, možda mi oči zasuze.
Al ne, ne može kamen da plače.
Ne može kamen da plače ...